Slučaj tri majmuna

"Ne pričam, ne vidim, ne čujem..."

Svima su verovatno poznata ona tri majmuna od kojih je jedan pokrio usta, drugi oči, a treći uši. (Postoji i varijanta sa četvrtim majmunom, ali on je ovde i te kako imao posla, pa ćemo tu varijantu ovde izostaviti.) Tako je i cela priča o dokapitalizaciji „Centroproizvoda” prošla vrlo neprimetno u stilu: ne pričam, ne vidim, ne čujem, što se vidi i iz konstantne priče o 24 sporne privatizacije, među kojima se ova uopšte ne spominje. U skladu s tim, u medijima će se naći vrlo malo toga (kasnije ćemo razmotriti moguća objašnjenja zašto je to tako), pa ćemo ovde pokušati da skupimo što više materijala.

Za početak priče o dokapitalizaciji, ovde će biti navedeno u celosti pismo „Glasu javnosti” od 28.11.2005. Link će biti postavljen sve dok bude radio, a kad više ne bude radio, kopija u svakom slučaju ostaje na ovom sajtu.

Tema:	Sudska hronika
Žanr:	Pisma – reagovanja
Ocena:	Neodređena
Reakcija:	Nema reakcije
Najava:	NE
Institucija:	Trgovinski sud
Mesto:	Beograd

ZAŠTO SUD ĆUTI O SLUČAJU „CENTROPROIZVOD SURČIN“

Glas Javnosti, 11/28/2005; Strana: 27

Isprovocirani netačnim izjavama u javnosti takozvanog menadžmenta „Centroproizvoda” Surčin, obraćamo se vašoj redakciji u cilju saznavanja istine. Kao što je poznato, „Centroproizvod” je prošle godine (8. jula 2004) na nelegalnoj skupštini akcionara, ušao u spornu privatizaciju, posle sumnjive dokapitalizacije od strane firme Centro-hrana Beograd, čiji je tadašnji direktor bio g. Ljubomir Šćepanović. Mali akcionari su podneli tužbu Trgovinskom sudu u Beogradu i dobili presudu u svoju korist 8. jula 2005. godine, kojom se poništava dokapitalizacija i sve vraća u pređašnje stanje. (Presudu dostavljamo u prilogu). Radnici i akcionari za ishod saznaju tek krajem avgusta. Novi vlasnik uputio je žalbu Višem trgovinskom sudu, septembra 2005. godine, a ni do danas i pored maksimalnog interesovanja malih akcionara ništa zvanično nismo uspeli da saznamo. Na zahtev nezadovoljnih radnika, održan je zbor 21. jula 2005. godine u Surčinu, kako bi se informisali o poslovanju i planovima za budućnost kompanije. Na pitanje jednog radnika: „Šta je bilo na sudu?” Šćepanović, tada u svojstvu generalnog direktora Centroproizvoda, pred oko 300 prisutnih radnika između ostalog, rekao je i sledeće: „Ne znamo šta će prvostepeni sud da odluči, ali u ovoj zemlji postoje i druge instance koje ćemo iskoristiti. Postoje Viši i Vrhovni sud i mi ćemo ići do kraja i tu će sve biti u redu, biće pozitivno za nas. Sve će to biti gotovo u septembru - oktobru ove godine. Od danas više nikog neću da čujem da priča o tome ili da loše govori o novom menadžmentu”. Svi prisutni su bili šokirani ovakvom izjavom, pitajući se kako se već unapred znaju odluke Višeg i Vrhovnog suda, kada se još „ne zna” odluka prvostepenog suda. Očigledno je da postoji jaka sprega između viših sudskih instanci i vlasnika Centro hrane. Iznenadna kompanija koju je „menadžment” C-proizvoda, počeo zadnjih nedelju dana kao što je konferencija za štampu, 10.11.2005. godine izjavama za medije, u stilu da je Centro-hrana vlasnik 51 odsto akcija Centroproizvoda, učešćem u emisiji „Japi” na BK Televiziji, menadžment obmanjuje akcionare i potencijalne investitore Centroproizvoda. Ovo shvatamo kao direktan pritisak na sud jer se ovih dana očekuje završetak celog našeg slučaja. Zato pitamo ministra pravde, g. Zorana Stojkovića - zašto sud ćuti?!? Hoćemo li na ovaj način ispuniti jedan od uslova MMF-a za ulazak SCG u Evropsku zajednicu, a to je borba protiv korupcije i organizovanog kriminala - koju on tako zdušno, izgleda, samo zagovara!? Akcionari „Centroproizvoda”    Pored gore navedenog pisma, jedino što se još može naći na internetu o ovom slučaju je konferencija za novinare malih akcionara Centroproizvoda, koja je bila najavljena za 14.09.2004. godine. Na žalost, nikakav izveštaj sa ove konferencije nije moguće naći, pa ukoliko ga neko poseduje, ne bi bilo loše da ga dostavi, kako bi bio objavljen. Za sada evo samo poziva na konferenciju, prekopiranog s gornjeg linka (koji za sada radi): SPORNA DOKAPITALIZACIJA CENTROPROIZVODA Utorak, 14/9/2004, 13:30 - 14:30 Nezakoniti aspekti dokapitalizacije Centroproizvoda KONFERENCIJA ZA NOVINARE KLUBA MALIH AKCIONARA CENTROPROIZVODA GOVORE: · Jova Petranović, predsednik Kluba malih akcionara Centroproizvoda · Srđan Radovanović, ovlašćeni zastupnik Kluba malih akcionara Centroproizvoda Pored navedenih, treba obratiti pažnju i na ovaj članak objavljen 20.07.2007. u „Politici”. Nije u neposrednoj vezi sa dokapitalizacijom, ali je još jedan u nizu događaja koji je prekrila paučina. Za svaki slučaj, i njega prenosimo u celosti. "Опрали" 50 милиона евра на Кипру Међу 22 осумњичене особе су Љубомир Шћепановић, директор и већински власник "Центропроизвода", и Ленард Антељ, власник "Гемакса" МУП Србије открио је јуче нову организовану криминалну групу која се бавила прањем новца преко кипарских оф-шор компанија. Утврђено је да је ова организована криминална група до сада "опрала" више од 50 милиона евра. Међу осумњиченима се налазе Љубомир Шћепановић, директор и већински власник "Центропроизвода", као и Ленард Антељ, власник "Гемакса" и син Ђорђа Антеља који је пре неколико месеци ухапшен због сумње да је члан "стечајне мафије". Полиција је у сарадњи са Специјалним тужилаштвом и Управом за спречавање прања новца Министарства финансија, поднела три кривичне пријаве против 22 особе за 31 почињено кривично дело, од чега су три злочиначко удруживање, 22 злоупотребе службеног положаја и шест кривичних дела прање новца. Као организатори ове криминалне групе означени су Дејан Митрић и Велисав Драгојловић који су ухапшени са Мирјаном Голубовић, радницом предузећа "Инвест Д". Притвор је одређен и Шћепановићу, директору и већинском власнику "Центропроизвода", и Горану Трифуновићу, директору предузећа "Студио 4". Кривичне пријаве поднете су против Мише Стојановића, директора и власника предузећа "Протекта", који је пре неколико месеци ухапшен под сумњом да је вођа "нафтне мафије". Пријавом су обухваћени и Душан Тешић и Душанка Вученовић, одговорна лица у предузећу "АТД", Јован Шпиљевић, власник фирме "Ексим про" из Тополе, Зоран Новаковић, власник фирме "Хила" из Београда, Ленард Антељ, власник "Гемакса", Дејан Петровић, власник и директор фирме "Еурокватро" из Београда, Жарко Косовић, директор и већински власник предузећа "Бора Кечић – специјални транспорти" АД Београд, Виктор Николић, власник предузећа "Беоекспо систем" из Београда, Радиша Пајић и Горан Обрадовић, сувласник предузећа "Пиго", Милован и Стана Веселиновић, одговорна лица у предузећу "Унис елкос електроопрема и системи" из Београда, и Миленко Зимоњић, власник предузећа "Југоинспект" и "Титан" из Београда. Полиција је открила да су организатори групе Митрић и Драгојловић били, као физичка лица, овлашћени за располагање новчаним средствима на нерезидентним рачунима кипарских фирми "Мартос холдингс ЛТД" "Јелана трејдинг ЛТД" и "Лансети трејдинг ЛТД". Утврђено је да су ови кипарски рачуни отворени код Тутинске банке у Скопљу, а да су се као формални власници у књигама водили кипарски држављани. Стварни власници били су заправо Митрић и Драгојевић. Пошто су предузете одговарајуће међународне провере дошло се до сазнања да је преко ове три оф шор фирме трансферисано преко 50.000.000 евра, а учесници су била различита правна лица из Србије. Трансфери су правдани фактурама наведених оф шор фирми у којима су фактурисане различите врсте услуга (услуге маркетинга, истраживања, тржишта и слично) које никада нису биле извршене. На овај начин су Митрић и Драгојевић противправно присвојили између 3.000.000. и 5.000.000 евра, пошто је њихова провизија за ове услуге била од три до 10 посто у зависности од висине трансфера. Код Митрића и Драгојевића пронађени су печати оф шор фирми, пословна документација коју су користили приликом израде лажних фактура, као и 165.000 евра, који су били у њиховим становима и сефу једне пословне банке у Београду. Сеф је био отворен на име Мирјане Голубовић, запослене у заједничкој фирми "Инвест Д", која је новац односила у сеф или га по њиховим налозима узимала и носила власницима фирми које су вршили трансфер новца на рачуне у Скопљу. Полиција је најавила да ће се рад на овом случају наставити. Поједини извори из полиције кажу да је МУП Србије покренуо ову истрагу на сугестију колега из САД. Према том извору, полицајци из Америке су нашем МУП-у пре неколико месеци дојавили да се новац из Србије "пере" и поново одлази на Кипар и да је тако већ отишло више од 20 милиона евра. Покренута је истрага током које се ушло у траг 50 милиона евра, који су опрани преко рачуна кипарских фирми. Јучерашње подношење кривичних пријава против групе "перача" новца наставак је акције која је покренута прошле суботе када су су у Београду ухапшени власник предузећа "Хила" Зоран Новаковић и руководиоци предузећа "Пиго" Радиша Пајић и Горан Обрадовић. Д. Телесковић објављено: 20.07.2007.