Marfi ili Orvel? Pitanje je sad...

"Kada do samog kraja duge

za srećom stigneš iz daleka,

tamo je Marfi da ti kaže:

Na drugom kraju sreća te čeka."

Kao što ste već pročitali, moj sam početak u "Centroproizvodu" nije bio put posut ružama. Ustvari, jeste, ali ne cvećem, već trnjem. Da li je u pitanju Marfijev zakon, pa su se neprijatne situacije dešavale samo meni, ili je u pitanju činjenica da su neki zaposleni uvek bili jednakiji od drugih, prosudite sami, a ja sam ipak sklon da poverujem da je čika Orvel umešao prste u celu priču, tim pre što sam se i u kasnijem hodu (po mukama) mnogo puta nabo na trn.

Elem, dođe vreme da primim svoju prvu osakaćenu platu na novom radnom mestu. U to vreme još uvek nije bilo obavezno da se plate primaju preko tekućeg računa, već su pojedini radnici platu primali i na ruke. Ja sam na prethodnom poslu primao platu preko tekućeg računa, čije sam podatke uredno dostavio finansijama. Nemalo sam se iznenadio kada mi plata nije legla na račun (već sam ranije napomenuo da su plate bile redovno isplaćivane, tako da o nekom kašnjenju plate nije bilo ni govora). U pogonu u kojem sam radio je postojala ispostava finansijske službe (u kojoj su radile dve zaista divne žene), gde su mi rekli da je verovatno broj mog tekućeg računa negde zagubljen i da bi trebalo da je moja plata među platama koje se isplaćuju na ruke (na dan isplate te plate su se dostavljale kod njih u kancelariju, ali uvek se desilo da neko ne podigne platu tog dana, pa da neke plate ostanu kod njih sve dok ih radnici ne podignu, a to je znalo da potraje danima, tako da im situacija nije bila sumnjiva, a i ja sam tada bio nepoznat velikom delu zaposlenih u pogonu), a da će one javiti u Surčin moj broj tekućeg računa da se to ispravi.

Ne lezi vraže, ni među kovertama sa platama nije bilo moje plate! Ni tamo, ni ovamo, platu nisam dobio ni na tekući račun, ni na ruke! Šta znači ostati bez plate, ne treba ni da objašnjavam. Ponovo sam zapucao u Surčin (nikad mi ništa dobro nije donelo kad god sam išao tamo), gde su mi rekli da je moja plata uplaćena na tekući račun! Ja im kažem da nisam dobio platu na tekući račun, pa mi onda oni kažu da mi je onda poslata plata, ja kažem da ni to nije slučaj i tako u krug. Na kraju, posle gomile peripetija, nekako sam izvukao svoju platu tek negde pred sledeću isplatu. Kako sam do tada preživeo, ne želim da se sećam. Slična situacija se ponovila još par puta, sve dok se situacija nije stabilizovala i dok nisam počeo da redovno primam platu na tekući račun. (Najveći apsurd je bio da mi je plata obračunavana kao pripravniku, a uredno mi je obračunavan i minuli rad na pripravničku platu!) Koliko me je sve to (i naredni događaji) koštalo zdravlja i živaca, o tom potom.

Slična situacija se dogodila i par godina kasnije. Bio je deljen neki višak, ne sećam se tačno koliki, ali u pitanju je bio dobar iznos. To je isplaćeno svima u pogonu na ruke, osim meni! I tada mi je trebalo nekoliko dana da izvučem taj novac, za koji u prvom trenutku niko nije znao gde se nalazi.

Definitivno, Orvel je u pitanju. Zašto sam ubeđen u to, saznaćete u nastavku.